'It: Drugo poglavlje' nije na razini prvog, ali pogledajte ga

Sad su ti klinci James MacAvoy, Jessica Chastain, Bill Hader i još neki glumci koji nisu dovoljno poznati da bih im pamtio imena. Svi su odlično odabrani, stvarno su dobro skinuli svoje mlađe verzije. Koliko je tko bio dobar je uvelike ovisilo o pisanju, koliko je koji lik imao zanimljivu priču. Likovi od Hadera i Chastain su mi bili najzanimljiviji, dojma sam da im se dalo najviše prostora. Osim glume, svi dosta nalikuju na svoje mlade verzije pa neće biti zabune. I dobro mi je došlo što je film ispresijecan flashbackovima pa ne morate baš gledati prvi dio da biste skužili drugi. Osim ako se baš ničega ne sjećate. 

Pogledajte video recenziju:

Jedan od dva negativca mi se učinio dosta nepotrebnim. Film traje 2 sata i 40 minuta i kroz osvrt ću svakako komentirati što bih ja tu izbacio da skratim trajanje. Ali da kažem koju o Skaarsgardovoj izvedbi Pennywisea. Daleko od toga da je loš, i odgovara tonu filma, ali jedan je Tim Curry. Osim toga, u odnosu na glumačke veličine koje smo dobili u nastavku, puno je nezanimljiviji od svoje verzije iz prvog dijela. 

Kad već spominjem ton filma, neću reći da mi je to minus, ali malo je reći da me iznenadilo. Ne znam kad sam se zadnji put na nekom hororu toliko iskreno nasmijao. Na trenutke imate čistu komediju, a u drugim trenucima horor jezu. Hader je ovdje stvarno zvijezda, krade svaku scenu, što komedijom, što dramom. Film mi je na momente bio stvarno jeziv, na par stvar sam se doslovce naježio, ali većinu vremena se fino da gledati. Jumpscareova je koliko hoćete i na njima se bazira većina tih strašnih sekvenci. Ukratko, nije baš toliko strašan. 

Ogroman i dug (to je i ona rekla), ali drži vodu. Ima početak, sredinu i kraj i mislim da je na kraju jasno uspio prenijeti ideje iz Kingovog romana. Čak mi se gleda opet prvi dio jer smo doznali hrpu novosti koje su se možda mogle naslutiti u prvom dijelu, ali nisam 100% siguran. Čak imamo nekoliko referenci za neke njegove druge romane i šalu na njegov vlastiti račun, to ću vam pustiti da otkrijete sami. Poruka o potrebnosti suočavanja s problemima i traumama iz djetinjstva je vrlo jasna. Suočavanjem i nadvladavanjem istih vam, čak i u poodmakloj dobi, može jako poboljšati životu i pri tome nije sramota tražiti pomoć prijatelja. I to je po meni krajnja poruka romana, a samim time i filma. Klaun je ovdje samo katalizator procesa, one prave demone nosimo u sebi. 

Jako je rijetko naporan za gledati obzirom na dužinu. Ako ste gledali prvi dio, naravno da ćete pogledat i ovaj nastavak. Film nije nešto posebno strašan pa pripazite sa svojim očekivanjima prije gledanja. Prethodnik je bio strašniji. Možda najveći problem s ovime je dužina. Jako je dug, ali opet mi se učinilo da su se neke stvari zbrzale. Čak i s time, apsolutno se da gledati i dobro se drži, što po meni samo govori koliko je s jedne strane materijal Stevena Kinga kvalitetan i istovremeno vrlo zahtjevan za adaptaciju.