Damir Avdić: Anarhist kojemu treba Marshall i Gibson gitara

Bratstvo i jedinstvo je završilo na dva flora, u masovnim grobnicama i koncentracionim logorima. Na kojem od ta dva flora želiš da ti sviram? Pič.. jedna nostalgična! Tako počinje pjesma “Bratstvo i jedinstvo“ kojom je Damir Avdić najavio izlazak trećeg albuma “Život je raj“. Kad je bila premijerno puštena na radiju, javio se zbunjen slušatelj s pitanjem je li to neki novi Thompson. 

Anarhičan tuzlanski kantautor s ljubljanskom adresom u međuvremenu je izbacio još dva albuma koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim “Mein Kapital“ i “Human Reich“. Za “Mein Kapital“ je dobio hrpu pohvala, ali zabilježene su i sasvim drukčije reakcije. 

Na portalu Radio Sarajeva osvanuo je naslov “Damir Avdić – novi trubadur desnice?“, a učestala preispitivanja njegove nejasne ideološke pozicije više su puta skliznula u anarhističko teoretiziranje. 

Damir Avdić, za prijatelje Graha, nije teoretičar. Karijeru je počeo kao hardcore punker u tuzlanskom bendu Rupa u zidu s kojim je do sredine devedesetih snimio četiri slabo zapažena albuma. Desetak godina poslije vratio se sam i u Zagrebu objavio prvi kantautorski album “Od trnja do žaoka“. 

Još jednom je zapeo na margini rock-scene pa se najprije afirmirao kao autor romana “Na krvi ćuprija“ i istoimene monodrame postavljene u ljubljanskom kazalištu Glej. 

>>> Više pročitajte u Expressu